Šta kaže nauka o probioticima za pse?

Poslednjih godina probiotici su postali gotovo nezaobilazan dodatak ishrani pasa. Reklame obećavaju bolje varenje, jači imunitet, zdraviju kožu i sjajniju dlaku, a police prodavnica prepune su različitih preparata. Međutim, koliko su ove tvrdnje zaista zasnovane na naučnim dokazima?

Savremena veterinarska medicina sve više proučava mikrobiom – složenu zajednicu milijardi bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama koji nastanjuju creva pasa. Nekada se verovalo da su bakterije uglavnom uzročnici bolesti, dok danas znamo da bez njih organizam ne bi mogao normalno da funkcioniše. One učestvuju u varenju hrane, proizvodnji pojedinih vitamina, sazrevanju imunog sistema i zaštiti od štetnih mikroorganizama.

Kada je sastav mikrobioma uravnotežen, organizam funkcioniše efikasnije. Međutim, različiti faktori, poput terapije antibioticima, naglih promena ishrane, stresa ili bolesti, mogu narušiti ovu ravnotežu. Takvo stanje naziva se disbioza i često je povezano sa prolivom, hroničnim digestivnim tegobama, upalnim procesima i smanjenom otpornošću organizma.

Upravo tu svoju ulogu pronalaze probiotici. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se primene u odgovarajućoj količini, donose korist zdravlju domaćina. Kod pasa se najčešće koriste bakterije iz rodova Lactobacillus, Bifidobacterium, Enterococcus i Bacillus.

Za razliku od antibiotika, koji uništavaju i štetne i korisne bakterije, probiotici imaju cilj da pomognu obnovu prirodne ravnoteže crevne mikroflore. Međutim, naučnici naglašavaju da nisu svi probiotici isti. Njihova efikasnost zavisi od konkretnog bakterijskog soja, njegove sposobnosti da preživi prolazak kroz želudac i od toga da li je njegovo dejstvo potvrđeno kliničkim istraživanjima.

Probiotici i zdravlje digestivnog sistema

Najubedljiviji naučni dokazi trenutno se odnose na zdravlje digestivnog sistema. Brojna istraživanja pokazala su da određeni probiotski sojevi mogu:

• skratiti trajanje akutnog proliva,
• poboljšati kvalitet stolice,
• smanjiti upalne procese u crevima,
• pomoći obnavljanju mikrobioma nakon terapije antibioticima.

Zbog toga veterinari probiotike često uključuju kao deo podrške kod gastrointestinalnih poremećaja, posebno nakon poremećaja crevne ravnoteže.

Veza između creva, imuniteta i alergija

Sve više pažnje posvećuje se vezi između creva i imunog sistema. Veliki deo imunoloških aktivnosti organizma povezan je upravo sa digestivnim traktom. Zdrav mikrobiom pomaže organizmu da pravilno razlikuje korisne i štetne mikroorganizme, reguliše zapaljenske procese i održava zaštitnu barijeru crevne sluzokože.

Ova veza posebno je zanimljiva kod pasa koji pate od alergija. Savremena istraživanja ukazuju da poremećaj mikrobioma može uticati na način na koji imuni sistem reaguje, što je važno kod bolesti kod kojih dolazi do preterane reakcije organizma na inače bezopasne supstance.

Probiotici kao podrška kod alergija i kožnih oboljenja

Jedna od najzanimljivijih oblasti istraživanja jeste takozvana osa creva i kože. Naučnici sve više proučavaju kako stanje mikrobioma creva može uticati na zdravlje kože, jačinu upalnih procesa i funkciju kožne barijere.

Kod pasa sa atopijskim dermatitisom, čestim hroničnim alergijskim oboljenjem kože, pojedini probiotski sojevi pokazali su potencijal da ublaže simptome kada se koriste zajedno sa standardnom veterinarskom terapijom. U nekim istraživanjima primećeno je smanjenje svraba, crvenila i upale kože, kao i poboljšanje zaštitne funkcije kože.

Razlog za ovakav efekat najverovatnije je povezan sa sposobnošću određenih probiotika da utiču na regulaciju imunog odgovora i smanje prekomerne zapaljenske reakcije. Ipak, efekat zavisi od konkretnog bakterijskog soja i ne može se očekivati isti rezultat kod svakog psa.

Važno je naglasiti da probiotici nisu lek za alergije i ne mogu zameniti terapiju koju je propisao veterinar. Oni mogu predstavljati korisnu dodatnu podršku kod pasa sa kožnim problemima, posebno kada se koriste kao deo šireg pristupa koji uključuje odgovarajuću ishranu, kontrolu alergena i pravilnu negu kože.

Da li svaki zdrav pas treba da uzima probiotike?

Jedna od najčešćih zabluda jeste da svaki zdrav pas treba svakodnevno da uzima probiotike. Naučni pregledi objavljeni poslednjih godina ne potvrđuju takvu preporuku. Kod pasa koji se hrane kvalitetnom i uravnoteženom hranom nije pronađeno dovoljno dokaza da rutinska primena probiotika donosi značajne dugoročne koristi.

Probiotici mogu biti posebno korisni:

• tokom i nakon terapije antibioticima,
• posle proliva,
• prilikom nagle promene ishrane,
• kod hroničnih bolesti creva,
• kod pasa sa poremećenom ravnotežom mikrobioma,
• kao dodatna podrška kod određenih alergijskih i kožnih problema.

Nije važan samo broj bakterija

Na ambalažama probiotika često se ističe broj živih bakterija, izražen kao CFU. Ipak, stručnjaci upozoravaju da veći broj bakterija ne znači nužno i bolji proizvod.

Mnogo je važnije koje bakterijske sojeve preparat sadrži, da li su proučavani kod pasa i da li postoji dokaz da upravo ti sojevi imaju određeno dejstvo. Probiotik koji pomaže kod digestivnih problema ne mora nužno biti isti onaj koji ima potencijal kod alergija ili kožnih oboljenja.

Budućnost personalizovanih probiotika

Jedno od najnovijih područja istraživanja predstavljaju postbiotici. Za razliku od probiotika, oni ne sadrže žive bakterije, već njihove korisne metaboličke proizvode ili inaktivirane ćelije. Prva istraživanja ukazuju da bi mogli imati slične zdravstvene koristi, uz veću stabilnost tokom proizvodnje i skladištenja. Ipak, potrebno je još kvalitetnih kliničkih studija kako bi njihova primena postala rutinska.

Naučnici danas sve češće naglašavaju da nijedan dodatak ishrani ne može nadoknaditi kvalitetnu i uravnoteženu ishranu. Hrana bogata odgovarajućim hranljivim materijama i vlaknima stvara uslove u kojima korisne bakterije prirodno napreduju. Zbog toga se probiotici posmatraju kao dopuna, a ne zamena za pravilnu ishranu.

Istraživanja mikrobioma razvijaju se velikom brzinom i menjaju način na koji razumemo zdravlje pasa. Sve je izvesnije da će u budućnosti veterinari preporučivati probiotike prilagođene svakom pojedinačnom psu, na osnovu sastava njegovog mikrobioma i njegovih zdravstvenih potreba.

Do tada, najvažnija poruka nauke ostaje jednostavna: probiotici mogu biti veoma korisni, uključujući i kao podrška kod određenih alergijskih i kožnih problema, ali samo kada se koriste u pravom trenutku, u odgovarajućoj dozi i uz preparate čija je efikasnost potvrđena istraživanjim